Nedelja, Novembar 15, 2009
rođendani, sloboda i plagijatorstvo
Rođendan. Još jedan od univerzalnih pojmova. Svako od šest i kusur milijardi ljudi ima svoj rođendan. Štaviše, Vaš rođendan nije samo Vaš. Postoji samo 365 dana u godini. Dobro, 366, svejedno. Bilo bi izuzetno sebično smatrati taj dan kao samo Vašim danom, pošto postoji na milione osoba sa kojima delite taj dan. Doduše, većina nas/vas sebično misli da smo jedina planeta u univerzumu na kojoj postoji život. Svi smo mi sebična govna, pomirimo se sa tim.
Sebična govna, koja očekuju razne poklone tog dana, zato što sebe smatramo tako posebnim na tako poseban dan. Da, svodi se na to da imamo posebne potrebe. Da li biste ikada za sebe rekli da ste osoba sa posebnim potrebama? Naravno da ne, ali se tog dana svi ponašamo tako.
Ali to nije tema. Svi mi, kojima koeficijent inteligencije dozvoljava da se zapitamo, bar ponekad pomislimo za sebe da smo sranje.
Stvar o kojoj sam ja hteo da pišem su sendviči, koji se sastoje od jednog parčeta hleba namazanog margarinom, parčeta neke ogavne salamčine, čiji ukus danima ne možete isprati iz svog organizma sa par kolutova krastavčića na vrhu. Pre samo desetak godina, to je bila standardna slika rođendana. Odeš kod drugara/drugarice/komšije/poznanika, slušaš Fanki Dži/Džoganija/Željka Joksimovića/štagodbiloaktuelnoetdmoument, jedeš gorepomenute sendviče i čekaš da počnu masne fote, eventualno neka naivnija igra, ako još uvek nisi shvatio da imaš pišu, u muškoj ili ženskoj verziji, kao i koja je svrha tog organa. Ključna stvar je da se na tom rođendanu uvek pije crni ili žuti sok, eventualno piješ neki gusti, ako je organizator rođendana imućniji čovek, a tebe trenutno boli grlo i ne želiš da odgaziraš gazirani sok time što ćeš sipati kašiku šećera, jer to je tako prokleto nekul.
Posle tog ždranja, a pre masnih fota, postoji neki međuperiod u kom dečaci obično igraju fudbal/basket/kr-kr, a devojčice rade nešto što, u svakom slučaju, nije fudbal/basket/kr-kr. (Čitateljke, pomozite, prosvetlite me, šta ste radili u tim trenucima?) Tog međuperioda se, generalno, roditelji najviše plaše, jer se bar 40% povreda/prehlada desi upravo tada. Kako god.
Iako postoji milion motiva iz detinjstva koji zaslužuju da budu pomenuti, to je nepotrebno.
Organizovanje rođendana se pretvorilo u tako ozbiljnu stvar. Ne znam da li je to zbog majsupersvitsikstina, ali ljudi previše pizde u predrođendanskom periodu. Uzmimo u obzir onu prvospomenutu činjenicu da smo svi mi sebična govna. Znači, ne možemo da se opravdamo time što pričamo da pizdimo jer želimo da se ljudi lepo provedu. Pizdimo samo iz razloga što želimo da nam ego bude nahranjen time što će nam neko kasnije reći da nam je rođendanski parti (hahahaha) bio fenomenalan.
Jedini meni nejasan aspekt priče je odakle potreba za zakupljivanjem nekog prostora kako bismo tamo organizovali rođendansku žurku? Da li je moguće da ljudima toliko znači tuđe mišljenje da prave proslave na kojima će se pojaviti gomila nebitnih ljudi, koji, najčešće, ne znaju ni na čiji su rođendan upali?
Probudite se. Priznajte sebi da Vas boli kurac za sve te ljude i pomirite se sa tim da i njih zabole kurac za Vas i za Vaš rođendan. Oni su tu samo da bi se besplatno napili. Definišite sebi drage ljude i ne ustručavajte se da delite sve sa njima, i lepe i ružne stvari, ali u svakom slučaju ne preterujte ni sa vezivanjem, jer je bilo koji oblik vezivanja preduslov za razočarenje, plus ćete smoriti te jadne ljude, a verovatno će se i Vama, posle nekog vremena, smučiti ta povezanost, jer je neprirodna. Čovek je slobodno biće.
Buđenje je uvek neprijatna stvar. Ali samo budni možete da živite svoj jebeni život, spavanje ne vodi ničemu.
Da, namerno sam ukrao ključne rečenice od De Mela i preradio ih, zato što sam neoriginalni klošar a i zato što mi se može.
Do sledećeg poučnog/nepoučnog/totalnonasumičnog članka, stej tjund.
:)))
genije ...
ne mogu da se setim sta smo radile u tim 'medjuperiodima'... ako se setim - cu da prijavim... :)
Konacno i ja da kazem da sam odusevljena. :)
Malo manje mrznje, sada smo tu mi, zene tvog zivota.:))
Inace, mi smo se svi zajedno igrali Nikite. Davno bese ta serija...
e a stvarno ima manje mržnje :)
ah, to vreme kad je nikita bila serija, a ne didžej.
